Antropologija

Moris Godelije

Apstrakt

Autor analizira koja značenja ima seksualni odnos između polova za Barije, koji čine populaciju iz unutrašnjosti Nove Gvineje. Postoje dve vrste odnosa: homoseksualni pre braka i heteroseksualni posle. Veza između ove dve vrste seksualnosti se odnosi na skup predstava, vrednosti, simbola i socijalnih praksi koje treba da pokažu socijalnu i kosmičku nadmoć muškog nad ženskim, muškarca nad ženom, i tako, kroz telesne prakse, pokažu nadmoć jednog pola nad drugim. Autor pokazuje da su imaginarne predstave o ulozi telesnih tečnosti, kao što su sperma, menstrualna krv, mleko, osnova nadmoći muškaraca i podređenosti žena: ove predstave učestvuju u konstruisanju individualnog identiteta i mitova o poreklu socijalnog i kosmičkog poretka (bilo je uređenja) koji naglašavaju primat žena nad muškarcima. Autor pokazuje da ove činjenice ni na koji način ne pretpostavljaju prevlast simboličkog nad imaginarnim, već pre suprotno.

Središna intelektualna zagontka Levi-Strosa je tema kojoj se stalno vraćaju evropski filozofi; doista, ako iz Levi-Strosovog ugla posmatramo to pitanje, reč je o problemu koji je oduvek i širom sveta zbunjivao celo čovečanstvo. Sasvim jednostavno: Šta je čovek? Čovek je životinja, pripada rodu Homo sapiens, blisko je povezan sa razvijenim majmunima, a u daljem je srodstvu sa svim ostalim živim vrstama iz prošlosti i sadašnjosti.

Pleme Mitovi  Savez Ritual Rodne razlike Šizmogeneza Etos i eidos Epistemologija Ocene
 

Prvi Bejtsonov susret sa narodom Jatmula desio se kada ga je A.C. Hadon poslao na Novu Gvineju da proučava istorijske kulturne kontakte između naroda sa reke Sepik koja se nalazi na krajnjem severu glavnog kopna ulivajući se u Bizmarkovo more i naroda sa reke Flaj u južnom delu koja se uliva u Papuanski zaliv Koralnog mora. On je na zadatak dobijen od svog mentora gledao kao na antropološku taksonomiju koju je upoređivao sa taksonomijom u biologiji. Put na Galapagoska ostrva, dok je studirao biologiju na Kembridžu, otkrio mu je da se prirodna istorija uglavnom bavi klasifikacijama, čime on nije želeo da se bavi. Bejtson se opredelio za antropologiju kao granu nauke koja bi mu pružila jako potreban osećaj inspiracije, što biologija, kao bezlična nauka, nije mogla. Držeći predavanja iz lingvistike pod Redklif-Braunom, Bejtson je naučio mnogo toga od njega i priznje da je nešto od toga ugradio u svoju knjigu o navenu.Možda ga je baš funkcionalistička teorija navela da proučava Jatmule i njihov ritual naven koji izgleda skoro kao školski primer povezanosti funkcije i strukture u primitivnom društvenom sistemu na čemu je Redklif-Braun toliko insistirao.

Mexico je zemlja neverovatnih kontrasta, mesto na kome se ukrstilo nekoliko civilizacija i njihovim mešanjem nastala je kultura koja se teško može pronaći na drugim mestima u svetu. Najznačajnije kulture na teritoriji Meksika su: Olmeci, Maje, Tolteci i Asteci. Dolaskom Španaca na tlo Južne Amerike nestaju poslednje kulture koje su se razvijale na ovom tlu. Španci nisu samo nemilosrdno ubijali Indijance, nego su i uništavali knjige i sve što je ostalo od kulture koju su zatekli na ovom tlu, pa se danas zna rlativno malo o prehispanskoj kulturi.

Kultura, kao pojam, ima više različitih značenja. Za neke se odnosi na uvažavanje dobre književnosti, muzike, umetnosti, i hrane. Za biologa, to će verovatno biti kolonija bakterija i drugih mikroorganizama koji rastu, u hranjivom ambijentu, u posudi kakve laboratorije. Međutim, za antropologe i ostale naučnike koji proučavaju ponašanja, kultura je ceo niz naučenih obrazaca ljudskog ponašanja. Izraz je prvi put korišćen na taj način od strane engleskog antropolog Edvard B. Tajlora u svojoj knjizi, Primitivna kultura, objavljena 1871. godine, Tajlor kaže da kultura: "obuhvata znanja, verovanja, umetnost, moral, pravo, običaje i sve ostale sposobnosti i navike koje je čovek stekao kao član drutšva." Od Tajlorovog vremena, koncept kulture postaje centralni fokus antropologije.

Kultura je moćan alat za ljudski opstanak, ali je i krhka pojava. To se stalno menja i lako gubi, jer kultura postoji samo u našim umovima. Naši pisani jezici, institucije, zgrade i ostale umetničke vrednosti su samo proizvodi kulture. Oni se ne kulture u sebi. Iz tog razloga, arheolozi ne mogu iskopati kulturu u njihovim iskopavanjima. Polomljene posude i drugi artefakati drevnih naroda koji još nisu otkriveni su samo materijlni ostaci koji reflektuju kulturni obrazac - to su stvari koje smo mi napravili i koje koristimo kroz kultuno razumevanje i uz pomoć našeg znanja. 

Gregori Bejtson  je smatrao da su svet nežive materije, neizdiferenciran i podložan fizičkim zakonima, i svet žive materije, podložan konstantnim uspostavljanjem razlika unutar i izvan sebe, jedan entitet posmatran na dva načina. Iako postoji očigledan dualizam u dihotomiji živi svet-neživi svet, oni nisu odvojeni ili odvojivi svetovi, osim na deskriptivnom nivou.

Mnogo je toga napisano o temi ''javnog prostora'' od strane filozofa i sociologa. Međutim, većina tih radova se ne fokusira na konkretne modalitete političke akcije i diskursa unutar ovih javnih prostora. Na primer, Habermas-ova glavna teza razmatra uslove boljeg međusobnog razumevanja koje bi se ostvarilo u osnivanju novih foruma, vidljivih kao civilno društvo. Ideja transparentnosti ili prozirnosti je centralna za njegovu analizu javnog prostora.